Diogenes

Volio bih da sam bogat, ali onako pravo brutalno bogat.

Ne da sam se rodio takav, nego postao takav. To bih volio.

Daleki rođak, ujna iz Čilea, tetkov groš, nekretnine, dionice, nafta, zlato, nije ni bitno, pare daj.

Da sam rođen bogat, bio bih šupak, Paul i morski pas, Ferrari, Ibiza, Aspen i ogrlica. Zlatna. Tetovaža one zvijezde oko lakta. Ne zato što su svi rođeni bogataši šupci, nego što znam da bi baš ja takav bio.

Ovako, kao ja nešto promišljam!?

Nosim converse i adidas, imam tetoviranog Diogenesa koji traži poštenog čovjeka, svijećom po danu. Jer nemam para, da imam ne bi morao promišljati ni tražiti.

Patim, bolujem, pišem, nepravda me muči. I to ona velika, svjetska. Glad, ratovi, Somalija i Afganistan, tope se polovi, tuste svinje se goje, ispuštamo plinove, koljemo rijetke stvorove, režemo granu na kojoj sjedimo. I mi i tuste svinje.

Ma nemoj.

Da postanem sada bogat, promijenio bih to.Bi stvarno. Zatvorio bi se u svoje opkope i čekao da prođe. Promijenio bi granu. Ono što ne vidim, to me ni ne dira.

Noj?

Ma nazovi me i čovječjom ribicom, jebe mi se.

Može li bolje?

Ne bi bio šupak, niti bi gledao ono što bi me diralo.

Ovako sam šupak, a nisam bogat i svašta me dira.Da postanem bogat, sve bi svoje tekstove u nekom klozetu sa mljackanjem i smiješkom samljeo, jednog po jednog, slovo po slovo, na koncu bi se još i podrignuo, onako zadovoljno, da se od silnog weltschmerza probavljenog, prozori na klozetu tresu. Pazi ovo : klozet ima prozore! Ne prozor! Nego prozore, množina brate.

O tome ti ja pričam. Bogatstvo.

Bacio bi u klozet i ove svoje ploče (koje nemam ali dobro zvuči), kazete (imam) i knjige, formatirao bi sve ono što sam ukrao od drugih i na tvrdi disk natovario. Sram me bilo, lopov, lopina, lopurda.

Ko’ da mi je to nešto dobroga donijelo.

Možeš mislit’, ona priča kako “nisam poput drugih”, nećeš ti posebnosti, kada prosijek prosijeka utvara sebi da nije prosiječan e tek je to onda prosiječnost.

Kao da ova govna što ih zajedno mljackamo imaju okus vanilije u ustima mojim. Svakako! Evo sve se stracciatella nazire. Možda i nije stracciatella, ali nešto sitno i tvrđe pod zubima se nazire. Bit će da je čokolada.

I to zbog ploča (kojih nemam) sam poseban, kazeta, knjiga i ukradenog intelekta na tvrdome disku moga računala sam poseban. O kako je divno poseban biti.

Da sam bogat bio bih stvarno poseban.

Materijalno poseban i odvojen zbog opkopa, a duhovno miran i poseban jer konačno ne bi čitao i slušao ono zbog čega smo mi prosječni sami sebi posebni. Nešto kao guma za žvakanje, žvačeš želudac prazan, a opet ti se žvače.

A da sam bogat, ne bi žvakao. Gutao bi.

Ovako siromašnog živcira me “bižuterija”, estrada, nogomet, Sonja Kovač o kojoj ne znam ništa osim da nije u braku jer joj taj papir nije bitan, a već živi kao u braku.

Moj Bože, da sam bogat, ne bi ni znao da imam živce. Mislio bi da su živci ono što ribiči kao mamac na udice kače i nadaju se šaranu a cverglane vade. Ali to ih ne živcira, jer živci su na udici dok oni odmaraju.

Ovako siromašnome, živci su mi u tikvi i odmora mi ne daju. Zbog njih mi je i glava pobijelila prije reda. Sad me zovu Ravanelli premda mi je Pandev bliži.

Uglavnom, eto, tako ti ide, još jedno jutro prolazi, Diogenes na nozi nacrtani i ja pravimo se pametni, posebni. Nije on kriv što sam ga ja dao nacrtati, niti sam ja kriv što bogat neću postati.To je neki krug začarani, valjda.

Ko’ će ga znati?


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s