Tabakera

Moja sreća i moj spokoj, bili bi neizmjerni i ne bi im bilo kraja kada bih mogao uprijeti kažiprstom i reći :

On je kriv! To je ta hulja i beštija nek mu se ime za navijek po lošem zna! Nek mu crni znamen iznad glave vije, kad za poštenje hulja znala nije!

Znam da ovo zvuči pomalo teatralno, ali bilo bi dobro, barem u mašti. Još bolje od toga bi bilo moje osobno uvjerenje da je to tako i nikako drugačije.

Na žalost, ja kao “obični jedač kruha” rekao bi Časlav Miloš, nemam tu moć, nemam tu privilegiju da uprem prstom u krivca. Čak niti u mašti.

Iz Vojvodine, točnije Bačke ravne i divne, sam otišao zbog nacionalizma.Da u njega uprem
prstom?Ali tko je On?

Kako da ga personificiram da mi bude lakše kanalizirati i usmjeriti svu svoju gnijev?

Je li On naš kum Mita iz Novog Sada, obični jedač kruha kao i ja, koji za Novu Godinu 1990-e u svojoj kući ponosno pokazuje drvenu kutiju za duhan, na kojoj je Slobodana Miloševića urezan lik?
Mita priča mome ocu o “probuđenom pravoslavlju, o junačkoj Kosovskoj bitci, o junaštvu iskonskom i urođenom, o liku sa kutije za duhan koji je pravi Srbin!

A dobar je čovjek Mita, bio. Kakav je sada, ne znam.

Ironija u svemu tome je ta, što ja duboko vjerujem da je Mita bio pravi Srbin, a ne onaj lik sa drvene kutije za duhan.

Pravi Srbin – ma šta god to značilo.

Da uprem prst u onoga sa kutije za duhan?Zašto?

Da nije bilo Mite, ne bi bilo ni njega. A Mita je dobar čovjek, bio. Pravi Srbin.Kakav je sada, volio bih saznati.

Uprem ja prstom ponekad u ovoga sa kutije, čisto da slažem malo sam sebe, ali znam da nije tako, previše je jednostavno da bi bilo samo tako.

Zar je uopće bitno tko je kriv?I je i nije.

Nije, zato što ja kao obični jedač kruha samo pratim zadanu putanju, od izvora do cilja sa malo izbora, sve i da saznam tko je kriv neće u pitanje doći kurs.

Je, bitno mi je, da opravdam sebe, da se riješim žulja koji žulja me, koji na mantranja poput ovog tjera me.

Stari je izbjegavao mobilizaciju, nije htio u JNA, ne bi ni ja. Otišli smo. I neka smo, ako je to bila cijena.

Mita je molio Boga da ga ne mobiliziraju, tabakera za duhan, Kosovo 1389, je jedna stvar, a rat?
Rat je već priča druga, za ljude druge. U ratu se gine, za ludilo ovog sa tabakere.Ne znam jesu li ga mobilizirali, znam da dobrovoljac nije bio, i još nešto znam, da nije bilo Mite i još nekih, upro bi prstom i ne bi žalio.

To je možda i najveća “mana” nas običnih jedača kruha, kada naoštriš prst, naciljaš metu, već vidiš kako puca onaj žulj koji žulja te, odnekud se pojavi nekakav Mita, i ne možeš, ne možeš uprijeti a da sam sebe ne slažeš.

Imam prijatelja, brat mu je bio u logoru Srpskom, glad, struja, voda, prebijanja.

Bili su u Srbiji nedavno, u gostima. I on i brat.

Vratili se:

Kako su to dobri ljudi!? Bila neka slava, jeli smo, pili, zezali se, ne možeš vjerovati!?

Da im kažem : ” Ma to vam je samo neki Mita“, ne bi imalo smisla, ne bi shvatili.

Stari neće više nikada u Srbiju, zakleo se, a zna za Mitu. Nema veze, podržavam ga. Neću ni ja.
Barem ne dok traju ova pretjerana ushićenja i “revivali Mitaizma“, jer Mita je bio i tu i tamo cijelo vrijeme, ali pamet nije.

Na kraju balade, moj kažiprst i dalje kruži, naoštren je, metu traži. To je valjda sudbina nas običnih jedača kruha, prvi najebemo, zadnji se otrijeznimo, a krivca nikada ne nađemo.


2 misli o “Tabakera

  1. A.St.O

    “kada jednom “domoljubi” shvate da patriotizam nije folklor nego ono što i kako činimo u sasvim malim životnim stvarima”

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s