Pisoarska pripišetavanja

Memljivi ustajali zrak, vonj urina i pive, nekoliko pisoara uredno ukrašenih sa pokojim čikom cigarete, bomboni mirisni na izmaku snage, prigušeni žamor i tutanj bubnjeva u daljini, još jedno krasno koncertno veče..

E, al znaš šta?” – pita me prijatelj u muškom bratskom “pisoarskom” razgovoru, sav taj vonj očito pozitivno utječe na dar govora kod muškaraca.

Šta?” – odgovaram, i znam da slijedi neka apstraktna filozofska misao, jer kod pisoara samo takve misli nadolaze, ako izuzmemo one o sexu.

Da nema njih, ne bi bilo nas!” – izvali kolega, i pogleda me onako značajno.

Pogledam ja dolje, mislim si jel misli “njih” odnosno “njega“, u smislu reprodukcije, oplodnje, oprašivanja, produljenja vrste, Darwin, evolucija ili devedeset prva, branitelji, rat i te priče..

Pa valjda, da..” – promucam u nadi da sam “unisexsirao” odgovor i završio temu.

Kako “valjda”, nisam te pitao je li Bojan Jambrošić muško, kažem ti, stalno seremo protiv njih, a da nema njih mi ne bi bili ovo što smo sada, kužiš!?” – ooooo već je razjaren, a još nisam pri kraju pišanja, mora da su Srbi u igri..

Pa dobro tako je, nema njih, nema rata, ja skoro Mađar, ti Hrvat, ne bi se ni upoznali, ja Vojvodina ti Hercegovina, ja žito ti raštika, vamo’ Dunav tamo Neretva..” – baljezgam, tipično za četiri točena Tomislava u guzici.

Koji Mađari, Hedervary i pizdarije, o čemu ti pričaš, kakvo žito, raštika, škija!?” – gleda me u čudu dok pušta vodu i zatvara šlic.

Paaa da nema Srba, možda bi Bačka bila Mađarska, a ja 7% Mađar, pa reko ostao bi tamo, ne bi me ovi kojih ne bi bilo mogli otjerati vamo’..” – pričam, a ni sam ne vjerujem koliko trabunjam.

Ti si glup” – kratko i jasno, kao “konec” na kraju animiranog filma, završi priču prijatelj i izađe iz WC-a.

Još pod dojmom razgovora od maloprije, vraćam se u klub, bend svira blues-rock standarde, “Red House” praši, frend stoji sa nove dvije crne točene, pogleda me i zavrti glavom ono u stilu “koji si ti debil“, ali onako prijateljski, naivni “debil” koji je drag i simpatičan zbog svoje “debilnosti“.

Ništa, slegnem ramenima, uzmem pivo i ajmo dalje ide “Rollin and tumblin“, obožavam tu stvar.

Možda zato što pjeva o svemu onome što bih volio raditi, samo da nisam papak.

Završava koncert, izlazimo iz kluba, svježe je ali ne prehladno, hitrim koracima zadubljeni svaki u svoju kragnu Adidas trenirke idemo prema autu.

Zašto sam ja debil!?” – prekinem tišinu i izazovem hihot ekipe sa obližnje klupice, mislili su valjda da propitkujem sam sebe pred Bogom i nebom vedrim.

Pa debilu jesmo prije WC-a pričali o tome kako netko može pokraj bluesa slušati narodnjake!? Jel jesmo ha!?” – odgovori pitanjem prijatelj.

Jesmo i?!” – kao sjetio sam se, premda se ne sjećam tog razgovora.

E pa debilu, odemo na WC i ja velim kako ni taj blues ne bi bio blues, a ni mi ne bi bili mi, da nema njih, jer kako bi mi znali da je blues dobar ako ne znamo šta je loše!? Kužiš!? Da svi slušaju blues, blues ne bi bio ono što je, a mi ne bi bili posebni sami sebi i ne bi imali po kome srati, jednostavno da nema narodnjaka ne bi bilo nas ovakvih!? A ti meni o Mađarima, Srbima i raštici trkeljaš!” – završi poduži monolog uz puno gestikulacije i mimike gotovo razočarani drugar.

Aaaaaa to, pa mogao si odmah elaborirati na taj način, je tako je!” – slavodobitno zaključim “pisoar” epizodu, otključam auto, upalim pilu, prstićima po CD playeru “skip skip skip” i evo je “Free bird” Lynard Skynard, ubija solaža a svaki daljnji razgovor postaje suvišan..

Laku noć Zagrebe!


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s