Battle for Štakorovec girls

Ovo nisam nikome pričao, ali 2001 vozio sam dizl tricu, od Lonje do Brcka pa nazad do Dulepske.

Neznam kako opisati taj osjećaj, onaj dim iz auspuha što signale baca, onaj miris lože što duhove tjera, spojler koji asfalt ljubi, i taj ritam života, ritam sabvufera, taj beat koji traži od moje lijeve ruke znak za prijelaz na refren. I glava koja se klatari ko ona igračka na zadnjoj šajbi.

Bio sam kralj ceste tih 20 minuta.
Bio sam poželjan i odbojan u isto vrijeme.
Bio sam dio mase a opet izdvojen, poseban.

I kažem,
sjećam se kao jutrošnje zore,
da sam stao na okretištu u Štakorovcu,
nagno sam svoje muharke da očima proberem žene i djevojke po stanici,
da koju od njih usrećim,
da joj razlog za život dam,
otvorio sam vrata golfa ;
prvo su izletile moje bijele patike,
pa moje široke hlače ,
pa onda moje ruke pečaćene prstenjem,
pa taj moj dugački torzo koji mora da svjedoči o velikom i dubokom korjenu,
korjen koji može dugo i koje nepita s koje strane da priđe.
Moj gornji dio trenirke skoro pa da nije ispao iz hlača.

Kad sam se naslonio na haubu prekriživši ruke,
zblajhani čuperak na glavi prestrašio i posljednjeg mužjaka u krdu,
počešao sam se po unutrašnjosti nosa desnim palcem,
i procijedih kroz zube zeleni hračak ;

Pomislio sam “Prije nego što gravitacija odvuče hračak do prve krute prepreke, kokošinjac će se oglasiti.

Tako i bude.


Prvo su se oglasile mlade djevojke, koja vriskom, a koja stiskom oko mojih nogu.

One nešto starije su me zavodile obilizujući usne i pokazivanjem koljena,
a mužjaci su njuškali čelične u žuto obojano felge, te se divili potrošnji od 6,7 litri na 100 km,
i dok sam ih rajco svojom pojavom i pojavom svog 20 min golfa ,
ničim izazvan pretuko sam nekog klinca te mu izvuko pernicu iz školske torbe, nebi li našao kakvu olovku da zube pročačkam,
da bih upotupnio dojam, savio sam autobusni znak preko njegovih odvratnih tinejdžerskih leđa.

Bacio sam oko na neku babu do koje nije dopirao moj mojo,
zvekno sam joj pljusku i skinuo cipele sa niskom petom, grizući potpetice održao sam joj životnu lekciju ;

Babetino jedna, jebem ti mater ,kako si sva smežuren i stara, raspala bi se da te dotaknem korjenom svojim, marš na groblje.

Stvari su odmakle kontroli do te mjere da sam se u tili čas našao na podu valjajući se i uz dreku šakama kopao tunel do Lakteca.

Ljudi , koji su moj dolazak prvo blagoslovili, sada su se u strahu pomicali, prvo od mene a zatim i od golfa.

Mom biću nije bilo suđeno da živim turbo-dance-folk-golf-dizl-fuca-buraz kulturu. Pun pijeska i prašnjavog lica, balav do vrata, tražio sam milost i pomoć, te se suznih očiju i posramljen bacijo u bijeg preko njive ostavivši za sobom golfa u leru da radi, otvorenih vrata iz kojih je dopirao ritam, ritam života.

Možda još i danas,
na okretištu štakorovačkom,
čeka vas golf koji vam život može promjeniti …

Disclaimer: Autor MKK III u kategoriji “Priče drugih autora”.


4 misli o “Battle for Štakorovec girls

  1. čekaj , jesi pretuko Marka iz 6a zato jer mi je izbio dva prednja zuba i onda tim istim zubima na napisao noir monodramu “Nevidljive Zube” ?

    Bože…

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s