…a moja majka brine…

Goribor vrlo vjerojatno nikada više neće odsvirati “onaj” koncert iz 2009. godine koji se zbio baš kao i ovaj sinoćnji u zagrebačkom klubu Močvara. Ili barem ja više nikada neću biti isti kao što sam bio te večeri prije 3 godine kada sam doživio gotovo magično trancendentalno iskustvo spajanja materije, duha i muzike u jedno (rolamo rolamo).

Od tada, svaki naredni koncert ovog benda gledam kroz prizmu tog nadnaravnog iskustva, što i nije pravedno priznajem, ali ne mogu si pomoći.

Sinoć je Močvara bila dobro popunjena, osobno sam mislio da će biti dupkom puna s obzirom na najavu benda kako će nakon ovog nastupa uzeti dužu pauzu od svirki, a i posljednji album “Evo je banja” je pobrao lovorike i hvalospjeve, no meni ne smeta komocija, premda iznenađuje, očekivao sam “sardinas” efekt.

Nekoliko minuta poslije 22h, Piti (gitara), Uža (bas) i Darko (bubnjevi) su započeli s instrumentalnim zagrijavanjem koje se pretvorilo u sasvim pristojan rekli bi u narodu – “džem“, sve dok se na scenu nije došuljao Aleksandar i otvorio koncert sa “Moje misli“.

Kod Goribora, standardno nema puno priče, Aleksandar u uobičajenoj pozi profila okrenutog prema publici, raspoloženi Piti i kreću “borbe sa senkama u glavi“.

Ti i ja (stoner)“, “Početka“, “Burle“, “Kiša” (prigodno za sinoćnju kišovitu večer), “Uzalud se budiš“, te na drugom od dva bisa “Prati i ćuti“, uz već spomenutu “Moje misli” bile su stvari sa novog albuma između kojih su se redali sada već kultni raniji radovi.

Kada krene “St bluz“, uvijek mi smiješak nadođe pri pomisli na izraz lica nekog “mandžukića” kada bi vidio dvjestotinjak ljudi kako viče “umesto kurca imam dušu crnca..da da..“, neizostavna je bila i himna generacije “Ko sam?” pa krvava, iskrena do boli, ogoljena do kosti “Bez” uz legendarno “..a doktorka kaže, eto vidiš Aleksandre kako lepo napreduješ..

Čini mi se (?!) izostala je inače standardna “Rolamo“, i ovoga puta sam kao i uvijek na njihovim koncertima živio u (lažnoj) nadi da će zasvirati “Lepotu” i “Više se ne bojim“, ali ništa od toga. Aleksandre brate počuj moju bol i usliši molitve nas grešnika.

Goribor

Sve u svemu, dva sata odlične svirke uključujući dva bisa, skromno “hvala ljudi” uz sramežljivi pogled prema publici i “odšuljavanje” s pozornice – to je St, “princ bez horsa” nakon još jedne iskrene i emotivne seanse, (anti)junak našeg doba, jedan od nas.

Disclaimer: Originalno na SoundGuardian – u.


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s