Grobar Dobrica


Ponekad, ali samo ponekad, dok gledam Andriju u igri sa klincima iz ulice, prolazi mi kroz glavu ono kurčevo moje djetinjstvo koje nije bilo najgore na svijetu, ali, bilo je na trenutke dovoljno loše, grčevito, frustrirajuće, da baš i nemam neku želju vratiti se godinama unatrag, sve i kada bih mogao. Jedan od “grobara” mog, i ne samo mog boljeg djetinjstva je nedavno krepao. Serem mu se na grob i potomstvo, ako je uopće ostavio (osim ideološkog) svoj balavi i sluzavi trag na ovoj Planeti. Ipak, neću nastaviti gorčinom, neću da kao iz sipe ono crnilo preuzme parče bijele hartije. Nisu zaslužili skotovi.
Uništeno djetinjstvo je nepopravljiva kategorija. Žuč i bijes neće tu učiniti ništa da pogled unatrag bude ljepši. I nije meni žao igračaka koje nisam imao a možda sam ih mogao imati, nije mi žao što na mora nisam išao a možda sam mogao ići, nije mi žao podjebavanja, poruge, sitnih vaški nebitnih koje se hrane na jadu i bijedi drugih. Žao mi je upiranja, muke, truda i trideset godina koje sam uložio da iz tih govana konačno izađem. Žao mi vremena, žao mi tih 10 950 kišnih i sunčanih, ljetnih i zimskih dana koje sam potrošio na koprcanje u muljevitom glibu. Žao mi majke koja je prošla porođajne muke da bi ja trideset godina tražio izlaz iz jednog ludila.
Ludilo je to bilo. I ništa više. I ništa manje. Ludilo.
I to ne želim svojoj djeci. Nema te cijene. Nema tog ponosa. Nema te ucjene. Nema te etikete koja će me natjerati u kolo ludila. Neću, mater vam jebem crkvenu, nacionalističku, državotvornu, gramzivu, pokvarenu, zadrtu. Neću. Sve ću ih “naopako” učiti, sve uzuse izvrnuti, sav “red” unerediti. Nećete ih u svoja govna uvaljati, u smrdljivu fekalnu ostavštinu vaših pastira i otaca umočiti. Nećete.
A kakvih sam se ja samo govana najeo. To je bila prava “gozba”. Toliko laži, obmana, mržnje, netrpeljivosti, toliko očajanja, bijede i jada, za ništa. Jedno veliko kurčevo NIŠTA. I baš zato, ništa, ali ništa me više ne razjari, poput bika pred matadorom, pred krvožednom gomilom u areni, ništa me više ne naljuti od pomisli od pokušaja da se kolo ludila nastavi. Od pokušaja da ih valjate, da ih uvalite, da im nataknete svoja kljusa, da ih osedlate u ime vaših duhovnih otaca u ime vaših mitova i propalih trošnih sumnjivih “junaka”. U ime nacije, u ime religije, u ime države. Samo u slučaju da to dopustim da im učinite, samo u tom slučaju ovaj život neće vrijediti ništa. I nema tog cilja, nema te diplome, tog uspjeha, tih novaca koji će u njihovim rukama mene učiniti ponosnim, spram ponosa koji ću osjećati kada vidim da nisu u vašem sedlu. Da su “naopaki” a u suštini upravo onakvi kakvi trebaju biti, kakav sam i ja trebao biti i odjebati sve lažne mesije, proroke, moraliste, sav taj vaš “nauk” baziran na netrpeljivosti, netoleranciji, ogradama, skutama, bravama, lokotima, na krvi, na zemlji, na mržnji.
I da se nevoljko vratim na pokojnika. Na mrču. Na mrtvog gada. Dobrice, ako ima karme, ti si sada konjska potkova u rudniku soli. Žao mi samo konja koji te gazi. Ti, takvi kao ti, i svi oni Zavetnici, Obrazi, Dveraši i slična žgadija koju si nam zadojenu ostavio, ni poslje smrti nećete imati mira. Niste ga zaslužili.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s