Asteroid

Podugačak red ispred trgovine jednog tele-operatera je vjerojatno najbolje mjesto za bacanje pogleda u nebo i zazivanje kakvog asteroida da nas probuši ko’ Ronald Koeman onomad u finalu Kupa prvaka što je probušio Gianlucu Pagliucu na Wembleyu. I to bi bila skroz dobra zanimacija i fantazija, da iznad glave nije čelična konstrukcija krova modernog Arena centra koji vrvi obožavateljima lika i djela Jeremy Clarksona, čija dva uzastopna showa se odvijaju u obližnjoj Areni. A red… ma..nije problem što je dugačak, ali sastav timova je takav da bi u očaj bacio i najvjernije poklonike tog starog običaja stajanja u redu. Nit vodilja i motiv sopstvenog mene je taj da mi treba mobitel, odnosno mreža koja je zaključana i treba mi kod za otključavanje, a taj kod u Zagrebu se može dobiti na samo nekoliko mjesta, kao da je osim za moj uređaj to aktivacijska šifra za pakistanski nuklearni arsenal sa bojevim glavama.

I sad, iza mene u redu Kizo i Krpa iz Metastaza. Neki lik visi lovu Kizi koji je po svojoj jučerašnjoj priči, ispucao sve ghandijevske metode izvlačenja svog novca i sada više ne zna kaj bu. Zadnje što je radio je bilo sjedenje na rizolu ispred kuće od dužnika, al’ je ovaj pozval muriju i onda ga je patrola sterala. No Krpa, sa svojim homemade tetovažama po rukama… Krpa samo zacokće i kaže:

Ne ne ne ne, gledaj stari, to ti se tak ne dela…

I sada kad već nas nekolicina u redu čeka neki superrevolucionarni odgovor koji će nadjebati i revolucionarnost onih revolucionarnih tarifnih modela koje operateri nude, Krpa, već nabrijan, u boksačkom stavu kaže:

Zemeš karnister s pet litri benzina, umjesto čepa nabiješ krpu, dođeš u tri ujutro ispred njegove kuće, zapališ i bam, hitiš mu na auto. Tak se to dela buraz.

Kizo zastane par sekundi, vjerojatno razmišljajući dal ima toliki karnister doma i kaže:

A čuj, bum videl… ono… kuiš..kaj ak me murija posle ćopi, najebao sam.

Maaa daj… gle mene…” – istupi par koraka Krpa iz reda kako bi ga Kizo bolje vizualizirao i nastavi:

Ja sam odležal lika, i kaj mi fali?!

Ispred mene, Alan Harper iz Dva i pol muškarca u toliko uskim trapericama u koje je zavukao isto tako usku markiranu košulju dugih rukava, da sam očekivao kako će mu svakog trenutka od pritiska prsnuti vratna žila il nešto već na čelu od uskoće. Na ruci, ručni na pola puta ka’ zidnom satu sat, preko ramena do struka okačena kožna Armani torbica. I sad..ok..lik evidentno ima novaca a još je evidentnije da bi se rekao bi narod “jebao za kunu” tamo usred tog centra, jer je u toj mjeri izmaltretirao momka koji kao informator kruži oko reda da odgovori na eventualna pitanja ne bi li olakšao kolegama u dućanu posao, da sam zaista u jednom trenutku poželio biti Krpa iza sebe i uzeti taj bijeli Samsung s5 koji Alan toliko želi ali ne bi da ga plati i zabiti mu ga posred utegnute guzice da odvibrira iz reda iz života, s Planete, sustava, galaksije.

U međuvremenu sam konačno došao na red. Dobio za deset sekundi supervažan tajni kod i poprilično ošamućen odteturao iz tog grotla koji me svaki put iznova uvjeri da:

Tooo dooo doooo,
Nema na pomoći,
Tooo dooodooodooo

PS. Najbolje od svega jest to, da ništa, ali ništa nisam dodao kako bi priča bila zanimljivija. Ako je tko jučer između 18:45h i 20h bio u Arena centru ispred Vipa u redu, to može potvrditi.


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s