Damir Avdić – Tvornica Kluture

Kako okarakterizirati koncert kojeg kraju privedu čak tri bisa pred ispunjenom Tvornicom u onoj „cerada“ varijanti?

Trijumfalnim? Spektaklom? Kolosalnim nastupom?

Kada pričamo o Damiru Avdiću, diplomcu hard core škole, svi ti epiteti padaju u drugi plan. Damir je anarhista, iako u jednom stihu sasvim izričito tvrdi da nije. Ali jest. Kao takvom, Damiru treba publika, ona zbijena ispred njega s kojom se saživi i bude kao jedan. Na barikadi. Prvi među jednakima. U majici „Kapitalizam macht frei“. Ona publika koja čas uzmiče pred pogledom koji izaziva strah, a potom kreće u napad frenetično izvikujući parole. Veći koncertni prostori nisu u „stanju“ ponuditi takav odnos. Nema intime i veliki dio onoga zbog čega Damir jest fenomen se izgubi visoko gore među čeličnim konstrukcijama hale.

Ali prije svega, Denis Katanec. Poprilično samozatajan i nenametljiv lik koji se nekako baš u skladu s tim i „došuljao“ na pozornicu te otpočeo svoj polusatni set nešto iza 21:30h. Sam s akustarom skriven iza duge kose Denis gura svoju priču na način da slušatelja polako vodi od stanja apsolutne nezainteresiranosti za „nekog tamo lika na pozornici“ do toga da tokom izvedbe pjesme „Florijan“ sve oči budu uprte u njega a čak i onaj dobro poznati žamor utihne te na koncu sve završi odobravanjem i pljeskom. Nekada, dok sam bio jako mlad, trnci su me prožimali na navijačke himne, sada je to „Florijan“. Ali ozbiljno, bez prenemaganja. Kada kupiš kartu za koncert, ta emocija je ono što si platio. Kako sam relativno novi prebirač po Denisovoj pjesmarici, još samo dvije pjesme uz već gorespomenutu numeru sam prepoznao, „Pejotl“ i „Jedra“. Konačni dojam je svakako pozitivan, iako, očito je da bi bendovski potencijal Denisovih pjesama (koje uostalom izvodi kao Felon i Okanagan LTD)  puno više došao do izražaja u ovom prostoru.

Nego, Damir. Ovo je treći put kako gledam nastup ovog čovjeka, prvi put u Močvari, potom Vintage te sada Tvornica. Prvi put te razbije, drugi put sastavi, a treći? Treći put sve to ponovi ali u nekakvoj „light“ verziji, izuzev „Fadila“ ostatak nastupa nije ponudio neka bitnija uzbuđenja u odnosu na ono već viđeno. O čemu zborim?

Damir naime ima ogroman potencijal svoje nastupe pretvoriti u prave male igrokaze na tragu onoga što Aleksandar Stojković radi sa braćom Sinkauz iz East Rodea. Sinoćnja izvedba „Fadila“ je to najbolje pokazala i izazvala vjerojatno i najveću reakciju iz publike, iako je kronično nedostajao onaj osebujan način komunikacije i interakcije kada povici iz publike praktički usmjeravaju priču ili određuju tempo.  Damiru ide i stand up i spoken word forma, no tu je na naplatu došao problem s veličinom koncertne dvorane i barijerom između izvođača i publike. Stoga, ovaj koncert je za one koji se tek upoznaju s Damirom sigurno bio odlična uvodna priča jer smo u više od dva sata svirke imali priliku čuti diskografski presjek od „Human Reich“, preko „Matičnjak“ i „Human rights“, već kultne „Bratstvo i jedinstvo“ i „Muharem“, nenadjebive „Komunist vs. Nju bosniše kultural revolušn“ i  „Po asfaltu i betonu“ sve do završne „Lucifer“.

Na koncu nisam nezadovoljan sinoć nešto iza ponoći otišao iz Tvornice. Damir jest zajebat lik koji rijetko koga ostavlja ravnodušnim, no da bih iz sasvim sebičnih razloga htio da čitava priča s Avdićevim koncertima ostane u intimnijim prostorima i da se stavi naglasak na njegov fantastičan „storytelling“, improvizaciju, smisao za humor i onaj luđački sjaj u očima, to ne mogu sakriti. Damir u konačnici i jest prije svega pripovjedač, pa tek onda muzičar.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s